Od početnog otkrića do konačne distribucije širom sveta, istorija kafe je možda bogatija od samog napitka.
Kafa je prvi put otkrivena u severnoj Africi u oblasti koju danas poznajemo kao Etiopija. Najčešća legenda se odnosi na pastira koza po imenu Kaldi, koji je posmatrao svoje koze kako uzbuđeno plešu nakon što su jele bobice iz nepoznatog žbuna. Radoznao, Kaldi je sam pokušao da pojede bobice. Ubrzo se našao kako pleše pored svog stada od obnovljene energije koju su mu dale bobice. Vest o ovom voću punom energije brzo se proširila regionom.
Monasi su čuli za ovo neverovatno voće i podvrgnuli su ga mnogim testovima. Na kraju su osušili seme voća i napravili napitak od nepečenog zrna koji je bio prilično jak i oštar.
Bobice kafe su transportovane iz Etiopije na Arapsko poluostrvo i prvo su uzgajane u današnjem Jemenu.
Istorija kafe bi se završila da nije otputovala u Tursku. Tamo su zrna kafe prvi put pržena na otvorenoj vatri. Pečena zrna su zdrobljena, a zatim prokuvana u vodi, stvarajući sirovu verziju napitka u kojem danas uživamo.
Kafa je na evropski kontinent prvi put stigla posredstvom venecijanskih trgovaca. Ovaj novi napitak pao je pod oštre kritike katoličke crkve. Mnogi su smatrali da bi papa trebalo da zabrani kafu, nazivajući je đavoljim pićem. Na njihovo iznenađenje, Papa je probao kafu, a onda je blagoslovio proglasivši je božanskim napitkom.
Kafeterije su se brzo proširile širom Evrope i postale su centri za intelektualnu razmenu. Mnogi veliki umovi Evrope koristili su ovaj napitak kao odskočnu dasku za pojačanu misao i kreativnost.
U 18. veku, kafa je našla put do Amerike preko kapetana francuske pešadije po imenu Gabriel de Clieu koji je negovao jednu malu biljku na svom dugom putovanju preko Atlantika. De Clieu se odrekao sopstvenih obroka vode kako bi biljka preživela. Ova biljka, presađena na karipsko ostrvo Martinik, postala je prethodnica za preko 19 miliona stabala na ostrvu u roku od 50 godina. Od ovog skromnog početka biljka kafe je našla svoj put do ostatka tropskih regiona Južne i Centralne Amerike.
U znak protesta zbog prevelikog poreza na čaj koji je nametnula britanska kruna, kafu je Kontinentalni kongres proglasio nacionalnim pićem tadašnjih kolonizovanih Sjedinjenih Država
Kafa je imala i ima integralnu ulogu u društvu od svog otkrića pre nekoliko vekova, pa do današnjih dana.
